Dajarija 002
Dan počeo jako rano i jako usrano. Dobila. Usput dobila i neku pošemerenost i zbunjenost u glavi. Kao da je netko odjednom isključio sve prekidače od mozga i kao da odjednom ništa više ne razumijem. Stigla jutros dići nalaze zadnje od sestre drečave i neljubazne, stigla odnijet sve anesteziologici ljubaznoj. Pa me ona nešto tamo glupo ispitivala, a ja se ničeg nisam mogla sjetiti. Rekla sam da pijem jednu čašu dnevno. Ali to ne znači da sam alkoholičarka. Rekla mi je da bi bilo dobro da po treći puta, nabrzaka, vadim krv, e da bi se sad doznalo koja sam krvna grupa. Predzadnji puta na vađenju, kad sam pitala da li bi mi mogli reći, onako, usput, koja sam krvna grupa, rekli su da šta će mi to koji kurac. I rekla je ljubazna još da dođem ujutro natašte, bez hrane, bez vode, a da će mi sestra, večer prije, dati normabela i još nešto, a ujutro to još nešto i u venu. Naravno, glupa sam jutros pa mi nije baš bilo jasno, kako će mi to sestra dati navečer prije, ako ću tamo doći tek ujutro. Nije ni ljubazna baš znala objasniti taj misterij, pa me poslala na odjel s nekim papirom da mi oni to objasne. Onima na odjelu nije baš bilo jasno, zašto su me poslali njima sa tim papirom, pa su me poslali na šalter od njihove ambulante, pa nek se tamo prijavim prvo. Trebala bih ić na operaciju za četiri dana, a još mi nitko nije znao reći što trebam donijeti, koliko ću ostati, kakva je procedura... ništa. U ambulanti je bio red, nervozan red, zato jer je sestra za šalterom rekla svima da sjednu, a oni su svi odbili, pa su samo tako glupo stajali i nervirali se već deset minuta bez pomaka. Meni se već prije prisralo od svega, pa sam se samo okrenula kući.
Na odjelu sam vidjela one odvratne sobe, odvratne krevete na kojima sklupčeno i zgužvano leže polumrtvi ljudi, dok im igle vire iz ruku, pretpostavljam da bih u taj pakao trebala doći sa nekim papučama i pidžamom, ali kako mi to nitko nije rekao, mogla bih baš, ovako, bzvz, evo ja došla, gladna i žedna, kao što ste rekli i naručili.
Kod nas, te informacije o zahvatima i procedurama, izgleda da, još uvijek kolaju onom pučkom predajom: Ideš u bolnicu, aaaa, obavezno papuče i piđamu i sapun i četkicu za zube, inače će sestre vikati na tebe. Fali još samo da zapalimo neki oganj i šaptom prenosimo te legende jedni drugima u krug.
Ne bih imala ništa protiv da mi propadne ova akcija, ionako već sada sve smrdi na propast. A kad već tolike godine živim s bolesnim i gnojavim krajnicima, valjda ću moći preživjeti ih još. Bit će sve teže i gore, ali jbg, život...
Sutra idem opet svojoj doktorici. Pretpostavljam da bi sad ona, opet trebala pisati neku uputnicu za zahvat, pa tek sa tom uputnicom ima nekog smisla da se pojavljujem na šalteru od ambulante.
A onda natrag pred onaj oganj da mi netko, tko nema veze s vezom, naravno, objasni koje su te bolničke procedure.
Osjećaj sveukupan: loše, loše, jako loše, sve besmisleno i glupo, čemu sve to uopće, kad će ta smrt više jednom. Možda za četiri dana, možda pod anestezijom, baš slatko.
Pokušavala sam se poslije jako obradovati nečemu. Kavi, npr. Nije uspjelo. Obavila tržnicu kao zombi, pokušavala se kreveljiti trgovcima kao šeldon, odradila to, valjda, tako, kao što društvo očekuje.
Zagledala se malo u jednu baku na štandu, kupovala je banane, sinulo mi da bih to mogla biti ja za dvadesetak godina, sigurno ću i onda rado jesti banane, ako ih bude bilo, jako je tužno biti baka na štandu, nitko te ne doživljava, ne osmjehuje, ne šarmira, koji je to recept da se ostane luckastom i vrckastom bakom koja ne stoji tako pokislo i tužno, nego skakuće dok kupuje banane. Nikad nisam bila luckasta i vrckasta, osim pod nekom, određenom dozom alkohola, ali za to je potrebno puno više od jedne, dvije, tri, četiri... . Ne bu jetra izdržala takvu jednu luckastovrckastu starost.
Kiša je i hladno je.
Nisam baš od neke koncentracije. Javili mi za letak da su zadovoljni i zahvalni. Donijelo mi to samo olakšanje. Javila mi se i potreba za čišćnjem. Prašine i svega.
Idem učit, učit i samo učit.
Učenje mi dobro ide. Diže pouzdanje. Čvaknula kasnije i jedan voltaren. Dobila ih da umanjim nijagaru. Reklo mi da su to slučajno otkrili kao jednu od nuspojava i da ne djeluje na sve žene, ali neka probam. Probala. Djeluje. Osim što djeluje na nijagaru, nekako me skroz razbistri i raspameti (iako na receptu piše da su moguće nuspojave sasvim suprotne od bistroće), pa je ostatak dana donio taj neki osjećaj dijametralno suprotan od onog jutros, sve mi nekako dobro ide i baš eto...
21.05.2015. u 21:58 | 9 Komentara | Print | # | ^